ALEKSANDAR BORIČIĆ OTIŠAO U VEČNOST: Poslednji ispraćaj za velikana srpske i svetske odbojke!
Bivši predsednik Odbojkaškog saveza Srbije i Evropske odbojkaške federacije Aleksandar Boričić, koji je preminuo u sredu u 78. godini, sahranjen je na Centralnom groblju u Beogradu.
Sportsko društvo Crvena zvezda i Odbojkaški savez ispratili su Aleksandra Boričića u večnost na komemoraciji, koja je održana na stadionu "Rajko Mitić".
Od njega su se filmom i biranim rečima oprostili Dragan Kilibarda, predsednik UO OK Crvena zvezda, Roko Sikirić predsednik CEV, Đula Mešter, predsednik OSS, Vladimir Grbić, trofejni reprezentativac i član Kuće slavnih, Nemanja Petrić, nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije, Fabio Azevedo, predsednik FIVB, Torsten Enders, nekadašnji direktor CEV i Zoran Avramović, generalni sekretar SD Crvena zvezda.
Posebno emotivan bio je govor Zorana Avramovića.
– Došao je trenutak u životu kada nekih 35 godina treba da sabereš u par minuta i nekoliko rečenica i koje treba da ostanu upamćene na jednom ovakvom skupu. Nakon ovakvih iskrenih, lepih i toplih reči, kao i filmom u kojem smo sve videli, meni ostaje da samo kažem nekoliko reči o Aleksandru Boričiću. Prva činjenica je da ovo nije neki odlazak, nego svaki odlazak jednog ovakvog čoveka i način kako ode, u stvari kada se biografija pretvara u mitologiju, a mitologija u legendu. A mi u ovde u Beogradu i Srbiji ponekad znamo reći na ulici nekome „s poštovanjem legendo“. Čini mi se da ta reč koliko god možda drukčija i jaka, odgovara onome što je Aleksandar Boričić uradio za svog života u Crvenoj zvezdi, u srpskoj i evropskoj odbojci, kako je gradio i izgradio svoju porodicu i šta je doneo svima nama koji smo sa njim delili radost, tugu, bol i sve one momente koji mogu da se podele u lepotu života. On je živeo i sve što je uradio zaista danas kada se okrenemo možemo da kažemo da je malo takvih ljudi. Što bi rekao njegov Njegoš: „Blago onome ko dovjeka živi imao se rašta i roditi“. Aleksandar Boričić se zaista imao rašta i roditi. Kada bi sad počeli da nabrajamo njegove funkcije, ovde smo to i pokušali, ali ne možemo se setiti da funkcije nisu ljudi. Ono što je najvažnije ovo je danas njegov skup - rekao je Zoran Avramović i nastavio:
- Došli smo ovde, u njegovu Crvenu zvezdu i sudbina ili ko zna šta li je, 4. marta 1945. godine se rodila velika Crvena zvezda, a 4. marta 2026. godine jedna velika Zvezdina zvezda je promenila mesto, ali nije promenila sjaj. Aleksandar Boričić je otišao, ali eto, svakog 4. marta mi ovde proslavljamo rođendane, proglašavamo najbolje mlade sportiste, najbolje seniore, klubove, to je bilo i pre par dana i tu smo videli da je život „rolerkoster“. Život ide dalje, Aleksandar Boričić naravno da nije otišao. Njegovo ime i prezime ostaće upisano duboko u srcima svih onih ljudi koji vole iskren, dobar, izvanredan, posvećen odnos prema životu i prijateljstvu. Na kraju bih samo rekao da svoju ljubav prema Zvezdi, možda mnogi i ne znaju, da je on živeo vrlo blizu stadiona. Znao je, pošto je mnogo putovao da čuje huk sa Marakane, legendarne „neosvojive tvrđave“ i mislim da bi bilo dobro da sada kada krenemo odavde, dragi prijatelji, da ispratimo jednim velikim aplauzom Aleksandra Boričića i bilo bi mu drago da bude ispraćen sa Marakane koju je voleo kao metaforu za Crvenu zvezdu. Boro počivaj u miru, mnogo si toga uradio i zaslužio si da te ispratimo jednim velikim aplauzom.
Komemoraciji su prisustvovali Zoran Gajić, ministar sport, Dejan Tomašević predsednik OK Srbije, Dragan Džajić predsednik FSS, Branko Radujko generalni sekretar FSS, Svetozar Mijailović predsednik FK Crvena zvezda, Zvezdan Terzić generalni direktor FK Crvena zvezda, kao i mnogobrojni sportisti i sportski radnici.
Ćerke Aleksandra Boričića, Aleksandra i Ivana, sa decom, Matejom i Valentinom ispratile su oca i dedu u večnost. Medija centar FK Crvena zvezda bio je dupke pun, što dovoljno govori kakav je čovek i sportski radnik bio Aleksandar Boričić.
Aleksandar Boričić ispraćen je u večnost uz gromoglasan aplauz sa Marakane.